Bicikl kao način života
Aleks, naš komšija, od samog početka podržao je našu ideju o “Borčanskom ciklo krugu”, no, zbog dogovora koji je od ranije imao, nije mogao da nam se pridruži, a evo i zašto:
Biciklom 250km u jednom danu
Sa svojim kolgama, biciklistima, nešto ranije dogovorio je odlazak na Divčibare. Ne autom, ne autobusom, već biciklicama. Polazak je bio zakazan za nedelju, 23.08.2015 u 7:30h sa Ade. Ekipa se skupila i tačno na vreme usledio je polazak.
Kvalitetni ljudi prvenstveno, odlični vozači i uz timsku vožnju stižu do Obrenovca, gde se nalaze sa Zoranom koji dolazi iz Platićeva kod Šapca. Tempo jak, i vrlo brzo stižu do Mionice… Tu je usledila pauza i sačekivanje kolega, nakon čega je usledio pokret prema vrhu Divcibara i 27 km uspona koji svako savladava u skladu sa svojim mogućnostima.
Izvor koji je pri vrhu je jedna oda stvari koja ostavlja utisak – temperatura vode na granici leda..savršen ukus i miris. Ko je krenuo ka vrhu taj je i zavrsio, što je i najbitnije. Na Divčibarama je usledio odmor, naravno ćevapi.. čorbica.. i onda, pokret nazad.
Kao jedna od nagrada sledi spust prema Mionici iste dužine i povratak za Beograd, Borču i Šabac, timski i ujednačenom brzinom. Kilometraža u oba pravca, u zavisnosti ko je odakle krenuo, je od 200-250km. Od svega najbitnije..ni jedan defekt…ni jedan pad..otišli pravi, došli zdravi.
“Odlično iskustvo”, kaže Aleks. “I opet ću.”