Stadion „Tibor Cerna“ otvoren u Kovilovu u znak sećanja na heroja sa Košara (VIDEO)

Stadion Tibor Cerna – Kovilovo

Na devetnaestu godišnjicu, u znak sećanja na stradanje Kovilovčanina, stadion fudbalskog kluba PKB Kovilovo poneo je naziv ovog heroja. Tibor Cerna.

Ceremonija otvaranja SC Tibor Cerna počela je minutom ćutanja. Time je odata pošta svim poginulima (kojih je samo na Košarama bilo 108) od strane NATO alijanse i šiptarskih terorista .

Pokretači ove akcije su Tiborovi drugari, meštani Kovilova i uprava FK PKB Kovilovo a pozvani su predstavnici medija, saborci i zvaničnici.

Ova ceremonija održana je juče u naselju Kovilovo a prisustvovali su Tiborova porodica, drugari, meštani i ljudi dobre volje. Na žalost, zvaničnih predstavnika države, grada i opštine nije bilo.

Kata i Jožef Cerna, Tiborovi roditelji, otkrili su spomen tablu a stadion PKB Kovilovo poneo je naziv „Tibor Cerna“. Održan je i govor u čast heroja sa Košara:

Šta reći o Tiboru što već nije rečeno. Šta reći a ne dirati u roditeljske rane koje nikada neće zaceleti. Veoma sam ponosan što mogu da pričam o tako mladom heroju kakav je bio Tibor ali mi je veoma teško jersam ga praktično znao od rođenja.

Rođen je 8.11.1978. Odrastao je u radničkom naselju gde se rađaju dobri i pošteni ljudi koji nisu od strane roditelja opterećeni verskom i nacionalnom pripadnošću već su učeni da se ljudi cene po ljudskim vrlinama. Zato Tibor nijemogao biti drugačiji jer je osnovno vaspitanje poneo iz kuće.

Krhak, sitan ali i pametan uvek je bio prihvaćen i omiljen među drugarima. Završio je auto limarski zanat, bio strastveni ribolovac a osnovao je i sopstveni bend zbog ljubavi prema muzici.

Tibor Cerna – Kovilovčanin, heroj sa Košara

21.7.1998. odlazi na odsluženje vojnog roka u Niš. Iz Niša je prebačen sa jedinicom na Kosovo i Metohiju. Kada je počelo bombardovanje njegova jedinica prebačena je na Košare. Košare koje su simbol junaštva i stradanja. Simbol hrabrosti i trpeljivosti naših junaka. Tada naše tanano momče pokazuje da ima srce kao zemlja Srbija.

Tibor je svojevoljno ustao iz rova i tako svesno postao meta neprijateljskog snajperiste koji je u tom trenutku bio lociran. Tog 28. aprila 1999. izgovorene su i poslenje reči našeg heroja „Za ovu zemlju vredi poginuti“.

Tibijeva smrt najteža je za njegove roditelje i brata Roberta ali je teško pogodila i nas građane Kovilova, a naročito njegove drugare Vladu, Šerija, Slobodana, Nikolu, Saleta, Đoleta i ostale..

Sećanje na heroja

Misli nam se razdvajaju između tuge i ponosa i ovaj današnji čin najmanje je što smo mi Kovilovčani mogli da učinimo za našeg heroja kako bi sačuvali sećanje na njega.

Tiborova majka se takođe obratila okupljenima ali i državi

Za mene je ovaj dan lep. Bez obzira što ja plačem. Možda je ovo sitan čin ali je za mene veliki. Drago mi je da tamo gde je Tibor odrastao i sazreo nisu zaboravili njega i njegovo delo. Ovo je način, možda na nekom nižem nivou, da se pokaže kako se ljudi međusobno poštuju bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost i bez obzira na materijalno stanje. Mrtve više niko ne može da vrati i zato bih poručila državi da malo više povede računa o preživelima jer danas mnogi teško žive, istakla je je juče na otvaranju stadiona Kata Cerna.

Ceo govor Tiborove majke možete pogledati u video prilogu ispod: