Маторци поново скачу

Баскет у Борчи за Нову годину

Невероватно топло време и прелепо јутро за ово доба године, 31. децембар, измамио нас је у шетњу по крају. Излози окићени, жури се у набавку, кафићи се спремају за прославу најлуђе ноћи, дечурлија јурца по паркићима а неки маторци баскет на Кругу увелико пикају.

Прилазимо чувеном борчанском баскет терену уз оно класично питање: Ко је бољи момци? Има ли следећа да пријавимо екипу?

Ајде ајде, ал само ако сте профи да не губимо време са вама, уз смех су добацили.

Сели смо мало са татама из краја, бацили по неку лопту на кош, смејали се, снимили једну партију и сазнали следеће:

Баскет у крају

Не прекидамо низ, навукли смо се, причају тате. Види какво је време, штета је не искористити га, ненормално за ово доба године али је зато за спорт у крају душу дало.

Од када смо почели да ђускамо баскет готово да ниједну недељу нисмо пропустили. Служило нас је време на наш тајминг недељом готово читаве године. Чак и онда каду су биле оне провале облака увек смо проналазили мало простора за по неку партију.

Дуго нам је требало да кренемо и сада нема прекидања.

Све је почело, кажу, у дечјим играоницама. Екипа тата из једног борчанског вртића нашла је заједнички језик водивши своје малишане једни код других на рођендане.

Разне су се теме ту увек воде па су наравно неизоставне биле и оне о спорту, кондицији, клопи и чувеном стомаку који стално расте и никако да се врати у стање од пре 20 година.

Тате поново скачу

Тако се с преолећа на једном од дечјих рођендана јавила следећа идеја:

Ајмо бре на баскет дај да се покренемо мало, започео је Дуле. Ма где баскет, нисам га играо бар 10 година. Некада сам могао да закуцам а сад кад бих скочио не знам дал бих таблу могао да пипнем, рече Горан. Ма осећај је остао у руци, ја бих тројку из треће сигурно убо, изазвао је Марко.

Заваљен у клупи, држећи у руци криглу наслоњену на врх свог стомака, Урош је као из топа додао, ако ти убодеш тројку, не из треће него из шесте ево и ја ћу на баскет па нек иде живот. Е па онда идемо сви, водимо и клинце, рече Милош и одредио термин у недељу на чувеном Кругу у центру 3. Да видимо ко коси а ко воду носи.

Тако је и било. Изазов је прихваћен и те прве недеље од 10 часова на Круг су почеле да пристижу тате са децом.

Ћебенце је постављено на пољаницу, друштвене игре и лопте су биле ту, клинци су јурцали около и играли се а тате су очистиле чувени Круг и прве лопте су полетеле ка кошу. Одиграли смо по једну партију два на два до 11.

Много задихани али срећни и са еуфоријом заказали су и следећу недељу када су закачили нову мрежицу и успели да одиграју три партије у цугу.

Заказана је и следећа недеља. Купили су фарбу и освежили избледеле линије терена повративши му тако сјај и функцију.

Придружиле су им се тада и неке комшије из околине, маме и деца па чак и деке. Радна акција је уродила плодом а смеха и дружбе било је на претек.

И тако је из недеље у недељу екипа Баскет викенд дружења почела да се шири. Сада су ту 4 Марка, 3 Милоша, 2 Дулета, Урош, Бојана, Никола, Сава, Влада, Дејан, комшије, комшинице и наравно деца.

Веровали или не, кондиција је сада на завидном нивоу него онда када смо почели. Уме сад и да се одигра добар баскет овде. Без обзира што испадне по неко колено или кук, и што леђа мало заболе ми се не предајемо. Битно је да смо активни и да се дружимо, да се деца играју.. Једино што нам се стомаци још не смањују ал доћи ће ваљда и то на ред 🙂

Од тад па ево до данас готово да није било недеље да неко од нас није био на овом терену и трудићемо се да тако остане и у новој 2024.

Ову дебитантску годину смо на најлепши начин завршили. У здрављу и срећи 2024. да наставимо са већим бројем чланова, додао је Никола за крај.

Добродошли су сви баскеташи и баскеташице који имају добру вољу да се придруже!