Празновање код Срба
Kод Срба се Божић и празници око Божића, уз лепе обичаје, најсвечаније прослављају
Свечано празнично расположење треба да траје од Светог Николе до Светог Саве. Тада људи треба да праштају једни другима а цео народ треба да постане једна душа.
У овом периоду најважнији су следећи празници: Свети Никола, Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњи дан, Божић, Нова година, Богојављање, Јовањдан и Свети Сава.
Божић се слави као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа. Та чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима који имају за циљ да умоле Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој здравици и молитви о Божићу.
Здравица и молитва о Божићу
Дај Боже здравља и весеља у овом дому,
Нека нам се рађају здрава дечица,
Нека нам рађа жито и лозица,
Нека нам се увећа имовина у пољу, у тору, у обору!
Бадњи дан
Дан, уочи Божића, 6. јануар, зове се Бадњи дан. Назив носи по бадњаку који се сече на тај дан.
Бадњак се сече укосо и са источне стране из три снажна ударца. Ако се из три ударца не посече, довршава се ломљењем, а тај ломљени део на бадњаку зове се брада. Дрво треба да падне на земљу. Жене у кући припремају Божићне колаче и трпезу. Исечени бадњак носи се кући, усправи се уза зид поред улазних врата где стоји до увече.
Бадње вече
Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић.
Kада падне мрак домаћин уз бадњак у кућу уноси и печеницу и сламу и поздравља домаћицу следећим речима:
„Добро вече, Честит Божић, Бадње вече„.
Домаћица га посипа житом уз одговор:
„Честити ви и ваш бадњак/печеница/слама!„
За домаћином улазе и дечица пијучући као пилићи и тражећи поклоне које је претходно домаћица оставила.
Вечера уочи Божића
Kада се бадњак, печеница и слама унесу у дом, укућани стају једни уз друге на молитву, честитају једни другима празник и седају за посну трпезу када се и ломи погача.
Божић
Божић се празнује три дана. Ујутру се одлази на свечану литургију након чега се прима Нафора која се прво узима на Божић. Људи се поздрављају и одпоздрављају речима: „Хростос се роди – Ваистину се роди“
Положајник
Специјални гост који на Божић, рано ујутру, долази у кућу зове се положајник који честита Божић, отвара врата од пећи и џарајући ватру говори здравицу.
Здравица за Божић
Колико варница, толико срећица,
Колико варница, толико парица,
Колико варница, толико у тору јагњица,
Колико варница, толико гусака и пилади,
А највише здравља и весеља,
Амин Боже дај.
Домаћица послужује и дарује положајника прикладним поклоном. Он је човек који на Божић, и за целу наредну годину, доноси срећу у кућу.
Чесница
Рано ујутру на Божић домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове Чесница. У Чесницу се ставља метални новчић/дукат, одозго се боде гранчица бадњака.
Чесница има улогу славског колача на Божић а која се поставља на сто на коме је већ постављен Божићни ручак. Домаћин пали свећу, кади икону и све присутне, затим кандило узима неко млађи и кади целу кућу. Чита се Оче наш наглас. Приступа се ломљењу Чеснице која се окреће као славски колач. Затим се прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана.
По веровању, онај ко је у свом парчету пронашао новчић биће срећан целе године. Kада се заврши ломљење Чеснице, једни другима укућани честитају празник и седају за трпезу.
Будите здрави, весели и хумани