Božićni običaji i praznici

0
1079
Paljenje badnjaka u crkvi

Praznovanje kod Srba

Kod Srba se Božić i praznici oko Božića, uz lepe običaje, najsvečanije proslavljaju

Svečano praznično raspoloženje treba da traje od Svetog Nikole do Svetog Save. Tada ljudi treba da praštaju jedni drugima a ceo narod treba da postane jedna duša.

U ovom periodu najvažniji su sledeći praznici. Sveti Nikola, Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnji dan, Božić, Nova godina, Bogojavljanje, Jovanjdan i Sveti Sava.

Božić se slavi kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva, ukrasila je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima koji imaju za cilj da umole Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj zdravici i molitvi o Božiću:

„Daj Bože zdravlja i veselja u ovom domu,
Neka nam se rađaju zdrava dečica,
Neka nam rađa žito i lozica,
Nek nam se uveća imovina u polju, u toru, u oboru!“

Badnji dan

Dan, uoči Božića, 6. januar, zove se Badnji dan. Naziv nosi po badnjaku koji se seče na taj dan.

Badnjak se seče ukoso i sa istočne strane iz tri snažna udarca. Ako se iz tri udarca ne poseče, dovršava se lomljenjem, a taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada. Drvo treba da padne na zemlju. Žene u kući pripremaju Božićne kolače i trpezu. Isečeni badnjak nosi se kući, uspravi se uza zid pored ulaznih vrata gde stoji do uveče.

Badnje veče

Badnje veče spaja Badnji dan i Božić.

Kada padne mrak domaćin uz badnjak u kuću unosi i pečenicu i slamu i pozdravlja domaćicu sledećim rečima:
Dobro veče, Čestit Božić, Badnje veče„.
Domaćica ga posipa žitom uz odgovor:
Čestiti vi i vaš badnjak/pečenica/slama!

Za domaćinom ulaze i dečica pijučući kao pilići i tražeći poklone koje je prethodno domaćica ostavila.

Večera uoči Božića

Kada se badnjak, pečenica i slama unesu u dom, ukućani staju jedni uz druge na molitvu, čestitaju jedni drugima praznik i sedaju za posnu trpezu kada se i lomi pogača.

Božić

Božić se praznuje tri dana. Ujutru se odlazi na svečanu liturgiju nakon čega se prima Nafora koja se prvo uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju i odpozdravljaju rečima: „Hrostos se rodi – Vaistinu se rodi“

Položajnik

Specijalni gost koji na Božić, rano ujutru, dolazi u kuću zove se položajnik koji čestita Božić, otvara vrata od peći i džarajući vatru govori zdravicu:

Koliko varnica, toliko srećica,
Kolko varnica, toliko parica,
Koliko varnica, toliko u toru jagnjica,
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
A najviše zdravlja i veselja,
Amin Bože daj.

Domaćica poslužuje i daruje položajnika prikladnim poklonom. On je čovek koji na Božić, i za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću.

Česnica

Rano ujutru na Božić domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču koja se zove Česnica. U Česnicu se stavlja metalni novčić/dukat, odozgo se bode grančica badnjaka.

Česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić a koja se postavlja na sto na kome je već postavljen Božićni ručak. Domaćin pali sveću, kadi ikonu i sve prisutne, zatim kandilo uzima neko mladji i kadi celu kuću. Čita se Oče naš naglas. Pristupa se lomljenju Česnice koja se okreće kao slavski kolač. Zatim se preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.

Po verovanju, onaj ko je u svom parčetu pronašao novčić biće srećan cele godine. Kada se završi lomljenje Česnice, jedni drugima ukućani čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Budite zdravi, veseli i humani

Ostavi komentar

Upiši svoj komentar
Upiši svoje ime

eight + 8 =