
Козметика и нега постале су редован трошак – просечно домаћинство годишње издваја између 35.000 и 60.000 динара, а појединци који редовно користе салонске услуге и више.
Разумевање ових износа помаже да боље планирамо буџет и препознамо где можемо уштедети без губитка квалитета.
Последњих година, потрошња за ову категорију бележи стални раст, а мења се и сама структура трошкова.
Како се мења потрошња за негу?
Последњих година, потрошња за козметику и личну негу бележи стални раст. Истраживања тржишта показују да просечан становник Србије годишње издваја између 12.000 и 18.000 динара за основне производе личне хигијене и неге, док се код оних који редовно користе салонске третмане тај износ може попети и на 30.000 до 40.000 динара. Тај раст огледа се и у порасту услуга које људи користе.
Промена није само у износима, већ и у структури потрошње. Све више људи бира производе са специфичним саставом, природне козметичке линије или препарате намењене одређеним типовима коже. Такође, услуге у салонима постају доступније, па се оно што је раније било повремена посета сада претвара у редовну рутину. Структура потрошње се све више прилагођава према потребама коже и личним преференцама.
Још један фактор који утиче на раст потрошње је доступност онлајн продаје. Купци лако упоређују цене, наручују производе из иностранства и испробавају нове брендове. То доводи до тога да се буџет за негу шири, али и да се очекивања од квалитета повећавају.
Ко финансира најчешће производе?
У већини домаћинстава, трошкове за козметику и негу сносе жене, али се тај образац полако мења. Млађе генерације мушкараца све више улажу у негу коже, косе и општи изглед, што проширује тржиште и доводи до појаве нових категорија производа. Зато улога мушкараца у нези постаје значајнија.
Када је реч о категоријама које највише оптерећују буџет, издвајају се препарати за негу косе и лица, затим дезодоранси, пасте за зубе и производи за купатило. Посебан део чине производи за депилацију, где се поред крема и тракица за хладну депилацију све чешће користе и кућни уређаји попут топилица за восак.
Посебну категорију чине препарати намењени специфичним естетским изазовима, као што су назолабијалне боре, фине линије или губитак еластичности коже. Креме, серуми и третмани који циљају ове проблеме често су скупљи од основних производа за негу, па могу значајно повећати годишњи трошак. Ипак, многи их доживљавају као инвестицију у изглед и самопоуздање, што објашњава њихову растућу потражњу.
На пример, када је у питању топилица за восак цена се креће између 2.500 и 5.000 динара, у зависности од модела и произвођача, што представља једнократну инвестицију која на дужи рок може да замени редовне посете салону.
Третмани попут шишања, фарбања, маникира или третмана лица такође чине значајан део годишњих трошкова. Просечна особа која редовно посећује салон може годишње да потроши између 15.000 и 25.000 динара само на ове услуге. Услуге у салону често диктирају већи део годишњег буџета за негу.

Типични трошкови по домаћинству
Када се сабере све што једно домаћинство издваја за козметику и негу, износ постаје јаснији. Породица од три до четири члана годишње може да потроши између 35.000 и 60.000 динара, у зависности од навика и приоритета. Тај трошак варира према броју чланова и навикама.
У ову калкулацију улазе основни производи – шампони, туш гелови, пасте за зубе, креме, дезодоранси – али и повремени трошкови попут куповине парфема, маски за лице или специјализованих препарата. Ако додате редовне посете фризеру, козметичару или салону за депилацију, укупан износ лако може да пређе 50.000 динара годишње.
Посебан део чине кућни уређаји за негу. Фен за косу, пегла за косу, епилатор или топилица за восак су инвестиције које се не понављају често, али када се појаве, могу да оптереде буџет са 3.000 до 10.000 динара по уређају. Међутим, ови трошкови се исплате на дужи рок јер смањују потребу за посетама салонима. Кућни уређаји често су једнократна, али исплатљива инвестиција.
Још један занимљив податак је да домаћинства која воде рачуна о буџету често прелазе на куповину већих паковања или промотивних сетова. То може да смањи трошкове за 10-15% годишње, али захтева планирање и праћење понуда.
Шта ове бројке значе за локалне буџете?
За становнике Борче и околних насеља, ови трошкови нису занемарљиви. Износ од 40.000 до 50.000 динара годишње за козметику и негу представља отприлике 3.500 до 4.200 динара месечно, што је упоредиво са трошковима за комуналије или храну за једну особу. Тај утицај на локални буџет може бити значајан.
Важно је да се ови трошкови планирају и да се не препусте импулсивним куповинама. Свесно бирање производа, упоређивање цена и коришћење промоција може да ослободи простор у буџету за друге приоритете. Такође, прелазак на поједине кућне третмане уместо редовних посета салону може да донесе уштеду без губитка квалитета.
Локалне продавнице и салони често нуде програме лојалности или попусте за стална лица, што је још један начин да се оптимизују трошкови. Ако редовно користите исте услуге, вреди се распитати о могућностима за уштеду.
На крају, потрошња за козметику и негу одражава и промене у начину живота. Све више људи препознаје важност редовне неге, али је кључно да та брига не постане финансијски терет. Балансирање између квалитета, потреба и могућности омогућава да нега остане део свакодневице, а не извор забринутости.
Слична логика примењује се и на друге изборе који утичу на изглед и здравље, попут одлуке да ли је за личне потребе бољи кућни тренинг или теретана. Као што људи бирају између салонских услуга и кућних третмана, тако бирају и начин одржавања физичке форме. Та одлука директно утиче на месечни буџет, али и на структуру улагања у сопствени изглед и добробит.




















